Not Dark Yet
piše: Branko Dujović
Mimo činjenice da je ovo Evropsko prvenstvo bilo oslabljeno zbog odustajanja nekih NBA igrača i povreda (zaboraviću nekog sigurno – Antetokounmpo, Jokić, Teodosić, Bjelica, Zoran Dragić, Llull, Gallinari…), bilo je i više nego interesantno.
Generalno, imali smo par dobrih osvježenja u vidu Slovenije kao neporaženog šampiona, Letonije sa Porzingisom, Finske sa Maarkanenom; standardno dobre reprezentacije poput Srbije i Španije; nekoliko razočarenja poput Francuske, a ostalo je manje-više bilo i realno, uključujući i finalni plasman Crne Gore (poslednja utakmica nije morala da završi baš na onakav način).
Malo hronološki – osmina finala
Slovenci su očekivano lako pobijedili protiv Ukrajine, ostale tri utakmice očekivano napete. Dončić je bio maestralan, kakav je to igrač.
Njemci su priredili najveće iznenađenje, a Francuzi su zapeli zbog loše igre i pogrešne taktike. Evidentno je da ovoj ekipi fali lider i da Diaw više nije ono što je bio, što im se na kraju obilo o glavu. Šreder je bio odličan. Sad donekle razumijem Hawkse koji su krenuli u rebuilding praktično sa njim i Princeom.
Finci se nisu mogli oporaviti od snajperskog napada Italijana u prvom poluvremenu i +20. Ono što su Italijani pogodili je bilo strašno.
Grci su izvukli najbolje iz sebe kad je bilo najvažnije. Litvanci se nisu snašli, prišli na +5, čini mi se, ali se dalje nije moglo. Kuzminskas dobar, Jonas dobro skakao, ali su Sloukas i Bourusis iskusno zatvorili utakmicu.
Letonija je protiv CG nametnula igru koje smo se svi pribojavali, upalo im je nekoliko šuteva na startu, digli su samopouzdanje, za razliku od igrača CG, koji u nekim fazama meča nisu mogli ni obično polaganje da ubace. Utakmica je riješena u trećem minutu treće četvrtine. Bio je to šuterski trening Letonaca i Dubljevića sa ludačkim procentima. Top 16 i osmina finala je naša realnost, način na koji idemo kući ostavlja malo gorak ukus.
Mađari su protiv Srbije odigrali iznenađujuće dobru utakmicu, nekoliko puta prišli blizu, ali sam imao utisak da ne bi prelomili da igraju do preksjutra. Srbija odaje utisak ozbiljne i sigurne reprezentacije, imali su odlične reakcije kad god su Mađari prišli.
Turci su skupo prodali kožu u odličnoj atmosferi. NBA igrači Osman i Korkmaz su odlično odigrali cijelo prvenstvo, ali se preko Španaca nije moglo. Volio bih da ova dvojica dobiju malo veću minutažu u Cavsima i Sixersima. Španci, s druge strane, kao i Srbi, odaju utisak veoma ozbiljne ekipe. Finale se samo po sebi nameće, ali je još rano. Ne pitajte me da objasnim Rubija, čovjek je riješio utakmicu šutem, a ja se godinama pitam kako i dalje koristi istu neefikasnu mehaniku.
Hrvati su enigma – mogu ispasti u osmini, mogu do finala. Ipak je ovo prvo bilo realnije. I oni imaju sličan problem kao mi – nedostatak pravog lidera. Bogdanović to nije, Bojan je odličan egzekutor, ali nije kreator. Šarić jeste kreator i all round mašina, ali nije ni lider ni skorer, a ima i određena ograničenja. Malo su zapeli, izgubili samopouzdanje, a s druge strane – Rusija fantastična, Shved sjajan i kao organizator i kao scorer. Kirilenkove najave da se ide na medalju, očigledno, nisu bile bez razloga. Imaju ekipu, imaju atmosferu.
Malo o Crnoj Gori
Prije svega, košarka je u poslednjih 20+ godina mnogo evoluirala. Većina današnjih fanova je odrasla u dobu Jordana, Bullsa, Malonea, Hakeema, a kasnije i Shaqa, Kobea, Kingsa, Pistonsa… Rijetki se sjećaju perioda prije toga (ili kroz YT) i početaka brze košarke, kraćih napada i run & guna (mislim na Showtime Lakerse sa Magicom i Jabbarom). Sunsi su početkom nultih sa Nashom i D’Antonijem vratili run&gun u igru, a poslednjih 5 godina se događa potpuna ekspanzija ovog sistema (ovo je evolucija koju sam pomenuo na početku). U današnje vrijeme, za klasične centre je ružno doba (pogledajte što se desilo sa Howardom, gdje su Jordan i Drummond), a svi ozbiljni visoki su proširili svoj range (Davis, Cousins, Towns, Jokic, Porzingis…). O ovoj temi sam detaljno pisao ovdje.
U prilog tome, poslednjih nekoliko NBA prvaka i glavnih contendera su prepoznati po brzoj tranzicionoj igri i run & gunu – Warriorsi su već opjevani, Lebron je u Cavsima okružen prerežno 3&D specijalcima, Rocketsi su zbog sistema prevazišli debelo očekivanja u prethodnoj sezoni…
S druge strane, jasno mi je da pomenute ekipe imaju prilagođen roster, i da sa ABA ekipom ne možeš igrati run & gun, tj. džaba run, kad nemaš gun. Želim samo objasniti razloge današnjeg ubjedljivog poraza Crne Gore od Letonije. Plan je postojao, ne dozvoliti trčanje Letoncima, usporiti igru, što je lakše reći nego uraditi. Čim su upala dva šuta i čim su Letonci malo digli samopouzdanje, krenula je utakmica u pravcu koji nam nikako ne odgovara. Očekivati efikasnu tranzicionu košarku od Ivanovića, Mihailovića, Pavlićevića, Vranješa, Šehovića i Radončića je kao da od mene očekujete da upadnem u ovu reprezentaciju. Bukvalno, to nam je, što nam je. Problem je što ni na vidiku nema rješenja za ovaj problem.
Četvtfinala
Njemci su bili iznenađujuće dobri protiv Španaca i držali se skoro tri četvrtine. Chris Fleming je, bez dileme, odlično posložio stvari. Malo sam subjektivan, ali kad neko ima NBA iskustvo, uopšte ne sumnjam u njegov rad (Fleming je bio u Nuggetsima, sada je assistant coach u Netsima). Vidjelo se to protiv nedefinisanih Francuza u osmini, ali i u ovoj utakmici. Schroder je odigrao sjajnu utakmicu. Rubija, koji je jedan od boljih defanzivaca na toj poziciji, je mučio cijeli meč. S druge strane, ogromno iskustvo je presudilo. Velike ekipe pobjeđuju i kad ne ide sve od ruke. Pobjeda je bila sa pečatom, kao ona Srbije protiv Mađara. Jednostavno, kada je Mark odigrao onu minijaturu krajem treće četvrtine, stekao sam utisak da mogu igrati još sedam četvrtina, a da ne mogu izgubiti.
I onda poslastica u udarnom terminu: Slovenija – Letonija. Moderna, brza, atomska, prelijepa košarka. Uživao sam kao da gledam sedmu utakmicu u NBA plejofu. Postignuto je 200 poena u lepršavoj i tranzicionoj košarci, a baš mi je i krivo što je ovaj meč morao biti odigran u ovoj fazi.
Još jedan stručnjak sa NBA iskustvom -Kokoškov, radi odličan posao. Udarni igrači su Dragić i Dončić, koji su mi iznenađujuće kompatibilni. Dončić igra kao da ima 32 godine i 10 godina iskustva u NBA (drugom prilikom ću ga detaljnije analizirati, ali nemam sumnje da je “next big thing”), Dragić je možda i jedan od potcjenjenijih igrača u NBA, ali je klasa. Randolph je odigrao dobru utakmicu, Vidmar sjajan u odbrani, a Prepelič sa linije slobodnih.
Letonci opet ubacili preko 10 trojki. Procenat je bio korektan, mimo treće četvrtine u kojoj su, netipično za njih, postigli 11 poena i promašili sve živo. Neko bi rekao – ko živi od šuta, umire od šuta. O Porzingisu neću više, svi vide o kakvom se čudovištu radi. Trejdujte Mela, dajte mu Knickse u ruke.
Poprilično ružna košarka u druga dva četvrtfinala, ali se opet imalo što vidjeti.
Utakmica između Grka i Rusa je očekivano ušla u blato, a poslednjih 7 minuta su bili na nivou crnogorske lige, dok su igrači još na kondicionim pripremama. Grci su odmah jako krenuli na Shveda, morao je da se dobro bori za svaki posjed, šut ili pas. Njegova partija je bila kao partija umornog Hardena (posle back to back utakmice), koga čuva Tony Allen – brdo izgubljenih (7), loš procenat iz igre uz forsiranje (7-22, za trojku 2-11), par dionica u kojima se probudi i slomi utakmicu, slobodna bacanja preko 90%. Kod Grka, jedino Calathes na nivou, Printezis donekle (pamtimo one dvije frljoke trojke).
U drugoj utakmici je bila nešto bolja (ne puno) igra. Srbi su odigrali utakmicu sa pečatom, opet sam imao osjećaj da su mogli da igraju još 7 četvrtina, a da Italijani ne bi slomili. Jednostavno, može se reći da je bilo ružno, ali je bilo lagano na kraju. Odlike velikih ekipa.
Pominjao sam prije utakmice nekoliko stavki zašto mislim da će Srbija ovo lagano da prođe:
– Centarska linija i Bobijev povratni pas (mimo toga što ih je mučio u reketu, čovjek je imao 4 asistencije u prvom poluvremenu – centar).
– Srbija ima dovoljno terijera da neutrališu Belinelija (na kraju 5-17, a za tri 2-11). Istina je da je Bogdan bio većinu vremena na njemu, s čime je neutralisao i sebe (1-9 za tri), ali je to očigledno dobra taktika. Ukupan procenat Italije za 3 je bio oko 27%, a ako vam je to glavno oružje, onda se teško može dalje.
– Igranje preko umornih Italijanskih napadača – Bogdan je imao dosta dobrih ulaza (7-9 za dva), a ukupan procenat Srbije za 2 je 63%.
Srbija odaje utisak ozbiljno organizovane ekipe, igra je daleko od lepršavosti, ali ćete se dooobro pomučiti da ih pobijedite. Iako sve izgleda blizu (i Mađari, i Italijani), daleko su te ekipe bile od pobjeda.
Prvo polufinale
Slovenija – Španija… Pobijedila je košarka.
Koliko vidim, svi su zadovoljni rezultatom i nije mali broj onih koji svoje zadovoljstvo baziraju više na porazu Španije, nego na lepršavoj igri Slovenije. Iako mi je potpuno jasno otkud toliki animozitet prema Špancima (mimo klase koji posjeduju, godinama jedna sudijska odluka nije ostala neiskomentarisana, konstantni pritisak na sudije, nerijetko i prljavi potezi…), pokušao bih da ispravim ovu malu nepravdu i potpuno bih stavio u fokus Slovence.
Što se same utakmice tiče, Slovenci su jahali svoj momentum (koji traje od početka prvenstva): upadalo im je sve živo (trojke 14-25, Letonci su protiv nepostojeće odbrane CG ubacili 15-25), ginuli su bukvalno za svaku loptu, a specijalci su odradili vrhunski posao (Prepelič 3-4 za trojke; Vidmar ubacio zicere i skakao, mimo mučenja braće Gasol; a čak su i Dimec, Zagorac i Nikolić imali svoje minijature), Dončić i Dragić još jednom maestralni, Randolph iznenađujuće konstantan, i na kraju mastermind Kokoškov koji je sve to posložio i sigurno je najzaslužniji za hemiju u timu.
Jedna od boljih odluka Kokoškova, koju sam već od starta primijetio, je – dati indisponiranom Rubiju dosta prostora za šut, smanjiti mu mogućnost kreacije (kad je Rubio drugi potrošač ovakve ekipe, jasno je što je bila namjera; na kraju je završio sa 5-12 iz igre i samo 3 asistencije).
Španci od starta nervozni, braća Gasol su u pojedinim momentima vukli konce, ali ne dovoljno. Mark je napravio gomilu glupih faulova, trojke su šutirali 25%, imali 15 asistencija i 13 izgubljenih (ratio od 1.15 (ast/to) je na nivou jednog brandona jenningsa), podbacili su svi specijalci, tako da se nije moglo bolje izvući iz ove utakmice. A koliko je klase u Španiji, dovoljno govori to što sam se do 4-5 minuta pred sami kraj bojao da će Španci da naprave neku seriju, tipa 12-0 (ima tu i posledica višegodišnjeg terora protivnika).
Međutim, Slovenci su mirno priveli kraju i ovih +20 potpuno oslikava sinoćnje stanje na terenu. Kao što sam i najavio, veću šansu da pokvari projektovano finale između Španaca i Srba dajem Slovencima. Na sreću košarke kao sporta, tako je i bilo.
Pobjeda košarke
A sad bih pokušao da ogolim jedan mit i da objasnim zašto mislim da je sinoć pobijedila košarka.
Nije rijetka situacija da čujem kako se u NBA igra divlja košarka, kako nema rivalstva do plejofa, kako često ne postoji nikakva taktika, kako se u Evropi igra ljepša i tečnija košarka itd. Nije rijetkost i da velika imena poput Tanjevića tvrde ovako nešto (čovjek se bukvalno sprdao individualnim Jokićevim treninzima sa teniskim lopticama). Da li je sujeta ili tvrdoglavost evropskih trenera u pitanju, ne znam, ali je očigledno da postoji neki otpor prema učenju od najboljih.
Evo, neću puno izvoditi zaključke, nabrajaću neke činjenice:
– Košarka je evoluirala, šut je na mnogo većem nivou, a trojka postaje centralni segment igre (pitajte Daryl Moreyja uz Rocketsa za to, 33% za tri je jednako 50% za dva poena, a duga dvojka je najgori šut koji možete uzeti). Samim tim, ekipe koje imaju kapaciteta za run & gun su u velikoj prednosti, potrošiti napad u 6.sekundi nije strašno, pozicioni napadi često gube smisao, jer dozvoljavate protivniku da igra pozicionu, a ne tranzicionu odbranu u kojoj se mora mnogo toga improvizovati. Slovenija i Letonija su za sve osvježenje, a oni se uklapaju u gornji opis. Najbolji primjer razlike u ovim stilovima igre je poraz CG od Letonaca (dok smo mi igrali na centre, oni su nas zatrpali, a bekovi bili pogubljeni u preuzimanjima i vraćanju u odbranu).
– Eric Spoelstra, trener Miami Heata, je u jednom intervjuu rekao da stručni defanzivni tim ove ekipe svaki napad protivnika razvrstava u jednu od 56 grupa, a svaka grupa predstavlja način napadanja tog protivnika. Na osnovu velikog broja podataka i analize, dolaze do podataka kako braniti određene akcije. Jednog Tibodoa ste u Bullsima mogli čuti kako na svaki prepoznati napad protivnika koji se zasniva na PnR, viče “ice” pored linije (“ice” je način odbrane koji igrača koji kreće PnR usmjerava na bočnu stranu). “Ice” vam donosi 0.3 poena na 100 posjeda. Zvuči smiješno malo, ali ako imate takvih 5 stavki, dobijate više. FYI, Bullsi su te godine bili najbolja odbrana lige. U Evropi se defanziva bazira na eye testu, postoji nekad i defanzivni trener, a tim baš rijetko. O naprednoj statistici ne možemo ni da pričamo. Više podataka kao prosječni fan imate na sajtu NBA i Basketball Referencea, nego prosječni Evroligaški trener. PER, WinShare,TFG% i slični parametri će u Evropu stići za 5 godina. Toliko o taktici i statistici.
– U Evropi se i dalje robuje tradicionalnm pozicijama, plej je niži igrač sa dobrim pregledom igre, solidnim šutem; centar je snažan dobar skakač, ima igru leđima itd. Iako smo još prije 20ak godina imali vrhunski primjer u Bodirogi, visoki igrač sa mozgom kreatora se sveo na incident (Bjelica, sada Dončić). I eto vam odmah razlike između Kokoškova i Petrovića – jednom igru kreira mini Lebron Dončić, drugome po 30 min loptu pimplaju Ukić i Popović.
Imam još poprilično argumenata, ali sam već mnogo pisao. Čisto par informacija za razmišljanje:
– Kokoškov ima preko 10 godina iskustva u NBA, Fleming (Ger) je u Netsima.
– Po indeksu korisnosti, 90% igrača na prvenstvu je u NBA ili su prije bili.
Ovo je bio moj pokušaj da objasnim uspjeh Slovenaca, Letonaca, Njemaca; neuspjeh CG, Francuza, Grka; i na kraju ono najvažnije – zašto je pobijedila Košarka.
Drugo polufinale i proces razmišljanja o finalu
Navijao sam za finale SRB-SLO, iako je mnogo realnije bilo da bude SRB-ESP. Da li sam možda bio malo nerealan, ne znam, ali Rusima protiv Srba sam davao 10% šanse, bez ulaska u dublju analizu, što je netipično za mene. Naglašavao sam da veće šanse da pokvari projektovano finale ima Slovenija. Tako i bi, na moje zadovoljstvo. U prvom polufinalnom meču sam na 5 minuta do kraja i +15 za Slovence strepio da neće jedan od Gasola udariti dvije blokade, ubaciti dvije trojke i jedan koš uz faul i uvesti utakmicu u egal (ne bi im takve minijature bile prvi put da rade). Za razliku od tog meča, Srbija je bila na samo +2 posle dvocifrenog vođstva, a ja sam opet bio potpuno siguran da će Bogdan plus još neko (ovaj put je bio Micić) riješiti utakmicu. Pomalo i neozbiljno od mene, ali sam opet imao osjećaj da je moglo da se igra još sedam četvrtina, a da Rusi ne bi prelomili. Džaba krompiri Shveda i ubačenih 33 poena.
Otkud takva vjera u Srbe i strah od Španaca, to je već za neke dublje analize. Ukratko, mislim da Srbija ima nevjerovatnu hemiju u ekipi, i da ima pobjednički duh. Sve kreće od Đorđevića o čijim clutch momentima ne moram puno da pričam, a fasciniram sam i napretkom Bogdanovića (kasnije nešto više o njemu). Mimo njih, ima još igrača sa kojonesima. Što se tiče Španaca, moju strepnju da će se izvući iz rupe od -15 na 5 minuta do kraja (što je već bilo skoro nemoguće), dijelili su i skoro svi igrači Slovenije. Prevrtao sam kanale na TVu i naletim na izjave Slovenaca neposredno nakon utakmice – svi redom, bukvalno, uključujući i Dragića i Dončića, su pričali kako su od sredine treće četvrtine minuti trajali kao sati, i da su mislili da sat uopšte ne ide.
Eto, dugogodišnji teror Đorđevića, braće Gasol, Bodiroge, Navara i ostalih ostavlja traume.
Već se može zaključiti šta sve mislim o evoluciji košarke i zbog čega sam fan brze i tranzicione košarke. Veoma mi je drago da se priča razvila u nekoliko pravaca i što je jedna od glavih tema bila da li je run & gun uništio draž pozicionog napada, kruženja lopte oko zone, spuštanja lopte pod koš i sl. Da li brzi napad i savršena tranziciona igra jednog Hardena opravdava njegovu štednju u odbrani, da li je šut sa 8m u petoj sekundi napada nešto što je lijepo za oko ili ne…
Prije svega, ljepota je u oku posmatrača i pričamo o vrlo subjektivnoj stvari. Ja volim tranziciju, igru za koš više i veliki sam fan napredne statistike i brojki. Neko voli više old school pristup, inteligentnog igrača koji se ne bavi brojkama. Sve legitimno.
Drugo, ništa nije crno-bijelo, postoje igrači koji su inteligentni i “slušaju” statistiku, postoje ekipe koje kombinuju run&gun i sporu košarku, u zavisnosti od protivnika, petorke na parketu i još mnogo drugih faktora. I postoje treneri i stručnjaci koji se ovim bave svakodnevno, pripremaju, skautiraju i primaju velike pare. Što ne znači da mi ovdje ne možemo polemisati do preksjutra. I uživati.
Razlog zašto mislim da je tranziciona košarka budućnost su rezultati koji dolaze ekipama koje su u stanju da je igraju (Wariorsi, Rocketsi, a na ovom prvenstvu Slovenci i Letonci). Što ne znači da iste te ekipe ne mogu same sa padnu, same da se ubiju.
Evo primjera:
– Sedma utakmica finala NBA 2016 (CLE-GSW). U svih 6 prethodnih utakmica, bar jedna ekipa je imala 100 poena (često i obje), a pričamo o sezoni gdje je Klay ubacio 37 poena u četvrtini (rekord NBA), gdje je Curry ubacio 400+, a cijela ekipa 1000+ trojki. Sve rekordi. Minut do kraja odlučujuće utakmice, rezultat nizak – 89:89, i Irving ubacuje trojku za pobjedu. Ubili su ih njihovim oružjem.
– Rocketsi prošle godine. Ubacuju po 120+ poena, gube seriju od Spursa, koji su im potpuno oduzeli tranzicionu trojku (Greg je sve to prepoznao), i Manu blokadom nad Hardenom stavlja tačku.
Još jednom, nije sve tako ni crno ni bijelo. U pitanju je i sudar i kombinacija (istovremeno) dvije filozofije.
Evo i mojih misli pred samu utakmicu:
“Mogu noćas Slovenci da dobiju 30 razlike. A ko u Evropi može da odigra kao Spursi – Srbija. Mogu im uzeti tranziciju i dobiti lagano. A može Srbija krenuti da šutira i dobiti Slovence njihovim oružjem – zašto Bogdan, Gudurić i Lučić ne mogu imati bolje šutersko veče od Dragića, Nikolića i Prepeliča? Prvi put neću tipovati, šanse su 50-50.
Španija osvaja bronzu.
Voljeli ga ili ne, jedan Pau je zaslužio medalju na oproštaju.”
Malo o Bogdanu
A sad malo o Bogiju. Iskreno, nisam bio fan njegove igre. Da se bolje izrazim, i sad mislim da nije all round igrač, ali da je igrač koji u određenom kontekstu može imati skoro savršenu ulogu, apsolutno stoji. Taj kontekst je sve bliži – šut nikad nije bio problem, ali je očigledan napredak u pregledu igre i odbrani (pitajte Belinelija), i ono što je najvažnije, čovjek je postao lider i igrač koji uzima loptu kad treba.
Rad sa Obradovićem i puno jakih utakmica su očigledno donijeli mnogo dobrih stvari, a u NBA treba očekivati da taj rad bude na još većem nivou. Mimo svega toga, vrlo sam skeptičan kako će to sve da izgleda u Kingsima. Na prvu loptu je bilo sjajno – ekipa u rebuildingu, prvi cilj je razvijanje igrača za naredni period. Međutim, Kingsi ne bi bili Kingsi, Divac ne bi bio Divac, Vivek ne bi bio Vivek, kad ne bi povukli još par nekih, ajde da kažem – nejasnih poteza. Opjevao sam draftovanje drveta Papajanisa, trejd Cousinsa za kikiriki, pa ne bih dužio, ali dovođenje Georga Hilla, ako si draftovao Foxa i doveo Bogdana (uz Hielda kao prvu opciju na dvojci), ne znam koliko ima smisla. Gužvu pravi i Temple i još jedna nejasnoća – Vince Carter. Moguće da griješim, jer mislim da je mentorsvo ovakvih likova precijenjena stvar, ali gužva je tu, minute će uzimati istrošeni veterani. O mentorstvu u Kingsima dovoljno govori i dovođenje Zacha Randolpha, koji je odmah uhvaćen sa 5kg marihuane. California, ovo-ono, pogrešno je shvatio šta znači sintagma “za ličnu upotrebu”. Vidjećemo šta će Bogdan tamo da uradi.
Finale, prognoza i zaključak
Razmišljah danas i sat pred utakmicu rekoh prognozu.
Ukratko:
– Ispade extra zanimljivo prvenstvo.
– Srbima svaka čast na prvenstvu i pobjedama s pečatom. Ipak treba biti realan i reći da je ovo roster pun ograničenja. Praktično je Bogdan jedini pravi scorer. Đorđević maestralan u psihičkoj pripremi i motivaciji.
– Slovenija je potpuni hit prvenstva.
– Dončić je čudo.
– Dragić MVP.
– Kokoškov je doktor košarke. Majstor je vidio da Dragić ne može više i na 82:82 ga stavlja na klupu i ne vraća više.
– Košarka evoluira!
– Basketball rules.
