Razgovarali smo sa Milošem Katurićem, sedamnaestogošnjim učenikom Nord Central Texas Academy škole u Dalasu, supertalentovanim kosarkašem rođenim u Kotoru.
Airball.me: Miloše, prije svega pozdrav od kompletne airball.me ekipe. Iz Kotora si, grada koji baš i nije prepoznat kao košarkaska sredina. Ipak, to te nije omelo u tome da uporno treniraš. Kakvi su bili tvoji prvi košarkaški koraci i kako si uopšte izabrao košarku prije vodenih sportova?
Miloš: Prije svega, želim da vas pozdravim i zahvalim na pozivu. Moram da kažem da je Kotor rasadnik sportskih talenata, koji su se dokazali i na fudbalskim terenima, košarkaškim, a naročito u vodenim sportovima, vaterpolu i plivanju. Ja sam sve to isprobao,ali sam sebe pronašao na kosarkaskom terenu. Od šeste godine treniram košarku i moji počeci se vezuju za KK Kotor.
A: Put te vodi u Ameriku, preciznije u “Lone star State” (Teksas) i grad Dalas. Kako je teklo privikavanje na novu sredinu?
M: Sa 16 god.sam dobio Američku sportsku stipendiju, u školi Nord Central Texas Academy,na 3 godine i svaki početak je tezak,morao sam se privići na nov način života,daleko od kuće, na novu kulturu, jezik, na nove ljude, ali sve sam vrlo brzo prebrodio, jer sam imao divne ljude oko sebe,koji su davali sve od sebe da mi olakšaju i pomognu.
A: Kakav je jedan dan sportiste srednjoskolca u Americi?
M: Dan nam počinje u 7h, svako ima svoja zaduženja u kući, doručkujem i idem u školu koja počinje u 8:30h, i traje do 14h, sa pauzom za ručak. Poslije škole imamo trening, u trajanju od 2h, a svaki drugi dan imamo pojačane večernje treninge od 20h- 21:30h. Tri puta sedmično imamo teretanu. Prije i poslije treninga je obavezno učenje, jer u Americi ne možete biti sportista ako dobro ne učite, prosto je to povezano. Puno je obaveza i u školi i u sali, tako da mi dan veoma brzo proleti, jer radim ono što volim.
A: U čemu je razlika izmedju treninga u Americi i ovdje u Crnoj Gori?
M: Mislim da se u Americi mnogo ozbiljnije radi , jači su treninzi, jer džabe imate talenat, ako niste fizički spremni, tamo je obavezna parola: RAD,RED I DISCIPLINA.
A: Koju poziciju igraš, što kod sebe vidiš kao najbolji segment igre a na čemu je potrebno dodatno poraditi?
M: Igram na poziciji playmakera i beka. Uvijek može bolje, samo treba jako trenirati, biti timski igrač i nadam se da uspjeh neće izostati.
A: Koji su tvoji sledeci planovi? NCAA tournament je veoma praćen i san je svakog košarkaša, ali se treba izboriti za stipendiju.
M: Nastaviću, kao i do sada, da dajem sve od sebe, kako u školi, tako i na košarkaškom terenu, pa ćemo vidjeti šta ce biti, a nema tog košarkaša koji ne mašta o NCAA TOURNAMENT. Prije 10 dana je moj tim JV Varsiti pobjedio na Castleberry Tournament Texasa i prvaci smo šampionata.
A: Bio si u Crnoj Gori, učestvovao si u Tivtu na juniorskom turniru 1 na 1, u organizaciji 3×3 Montenegro i osvojio prvo mjesto. Stekao si lijepe utiske?
M: Da. U Tivtu se prošlog ljeta održavao turnir u organizaciji 3×3 i za juniore sam pobjedio 1 na 1 i mogu da kažem da je bilo baš zabavno i jedno veliko lijepo iskustvo. Rado ću se i sledeće godine prijaviti, ako budem tu.
A: Za kraj razgovora neizostavna tema mora biti NBA. Balkan drma Dončić-manija. S obzirom da si i ti u Dalasu da li pratiš Maverickse i sve što radi Luka?
M: Mogu da kažem da je Luka Dončić moj idol, njegov sam veliki fan, naravno pratim skoro svaku utakmicu Mavericksa, čak sam sa mojim trenerom išao u Dallas na njegovu utakmicu i bodrili smo ga sa tribina. Volio bih da jednom zajedno zaigramo!
A: Miloše, hvala na izdvojenom vremenu, želimo ti puno uspjeha.
M: Hvala i vama.
