Wild horses
Po prvi put na našem blogu će se naći analiza nečega iz ABA lige. Jeste da je to možda jeres u odnosu na najbolju košarku u univerzumu koju možemo pratiti svaku noć, ali ponekad može biti i mjesta za tako nešto. Ovog puta povod je meč između Budućnosti i Crvene Zvezde, dva sigurna učesnika plejofa i uz Cedevitu – dva najveća favorita za ulazak u Evroligu.
Bila je to teška i tvrda utakmica od samog starta, što na kraju pokazuje i broj poena, pogotovo Zvezdinih 54 komada.
Zvezda očigledno nije bila na nivou, a razlog je što su vjerovatno totalno istrošeni od Evrolige i meča sa Bajernom – jednostavno noćas nisu mogli ni bazen da pogode (procenat od 31.8% je krajnje neozbiljan, da ne kažem nešto drugo). To svakako ne umanjuje partiju Budućnosti – odigrali su fantastično u skoro svakom segmentu. Odbrana je bila maestralna i ginuli su za svaku loptu, što opet najbolje pokazuje pomenuti broj poena i procenat šuta protivnika. Uz to, Zvezda je izgubila 19 lopti, dala samo 3 trojke i imala samo 10 asistencija.
Ono što bih pomenuo kao poseban razlog ove, na kraju, ubjedljive pobjede je i odlično vođenje utakmice od strane Luke Pavićevića. Interesantno je da Luka nije najbolje dočekan u Podgorici, zbog neuspjeha sa reprezentacijom u Sloveniji 2013, a kasnije i porazima od Holandije zbog čega nas nije bilo ljetos na Eurobasketu. Pored toga, Luka je doživio i neuspjehe u Francuskoj, tačnije u Roanu, i od tada ga nije bilo nigdje na košarkaškoj mapi. Tačno je i da mu je u Budućnosti pružena šansa da spasi svoju ozbiljnu košarkašku karijeru i da realno možda mora postojati doza skepticizma kad je on u pitanju, ali ovoliko hejta ipak nije zaslužio. Ni ja ga specijalno ne volim, mislim da je prilično jednodimenzionalan i tradicionalan trener, ali je glupo upoređivati ga sa prethodnikom Jovovićem. Ipak je Luka malo iznad.
Noćas je pokazao strašnu dozu ozbiljnosti po pitanju skautinga protivnika, nešto što odavno nisam vidio na balkanskim košarkaškim terenima. Sjedio sam iza koša, prilično blizu, i neke kretnje odbrane Budućnosti u prvoj četvrtini su mi bile čak i nelogične. Posmatrao sam i analizirao taj segment i ukapirao da su oni znali bar 80% kretnji i akcija Zvezde i sve pravovremeno zatvarali. To je bio jedan od glavnih razloga zašto je Zvezda dala samo 11 poena.
Omar Cook je odigrao maestralno, iako je imao samo 4 poena. Podijelio je 6 asistencija, ukrao 5 lopti, iznudio 5 faulova i izludio protivničke plejeve od samog starta. Toliko je bio smiren i siguran sa loptom da je praktično bio trener na parketu. Kad god je izašao, nastajala je panika u organizaciji. Alex Marić je odigrao najbolji meč u Buducnosti i ono što je bitnije – pokazao je Zirbesu da ipak nije toliko moćan kao što misli. Ja previše ne cijenim igrače poput Zirbesa, jer mislim da takvi funkcionišu samo u sistemima sa Nashom, Kiddom i sličnim plejevima koji im serviraju koševe na tacnu (ko je pomenuo Amarea). Zirbes će na kraju nesumnjivo završiti u Realu, Barci ili nekom jakom evropskom klubu, ali nikad neće moći igrati u NBA. Ja sam vrlo subjektivan po ovom pitanju, ipak mi je to glavno mjerilo 🙂 Čovjek jednostavno vrlo teško može sam sebi da izbori poziciju za šut, a za večerašnjih 0-8 iz igre i 4 izgubljene lopte tj. 12 potrošenih lopti za 0 poena jednostavno ne smije biti opravdanja.
Tadija Dragićević je najbolji igrac Buducnosti i to je jasno. Iako je malo otromio, ostario, ipak je to klasa za sebe. Simonovic je ograničen igrač (nije mi jasno kako on može biti u 12 u reprezentaciji Srbije), Štimac standardno – podizač energije, a mladi Gudurić može biti čudo od igrača. Mimo lakoće kretanja i igranja koje prikazuje, posjeduje i dozu prave sportske drskosti. Impresivno djeluje na terenu, ima precizan šut lijevom rukom, a ne boji se ulaza preko protivničkih visokih i to stvarno djeluje dobro. Strašan potencijal.
Sve u svemu, dobra utakmica, biće interesantno u plejofu.
p.s. Eh, kad mi neki stručnjaci kažu kako je u NBA divlja košarka, cirkus i da se igra samo za publiku. Drugari, ipak su ovo wild horses (ABA liga) 🙂