The Ghost Of Tom Joad
Welcome to the new world order
Petak veče, 29. na 30. novembar, brdo utakmica. Nešto mi se puno ne spava, pa uložih u gledanje i analizu istoka.
Za početak – Pistonsi protiv Hornetsa. Što se tiče ovih prvih, glavna impresija je pad Griffina. Jeste izašao iz povrede, ali mi je izgledao mnogo gore nego prethodne sezone, kada je uspio da se pretvori u pametnog igrača, koji ne ide toliko na fizikalije, kao što je radio u prvoj fazi karijere. Generalno, ako nemaju neku elitnu vještinu, takvi eksplozivni igrači dosta ružno stare (Westbrook već pokazuje znake takve tendencije, slično očekujem i od Walla kroz par sezona). Blake je i prošloj sezoni pokazao da može biti kreator sa posta, a dodao je i solidnu tricu. Sinoć je to izgledalo mnogo gore, jasno je da Drummond gospodari reketom i kupi sve skokove, ali se nije pokazao ni u drugim segmentima – poprilično neagresivan i loša selekcija šuta. Hornetsi, s druge strane, mnogo ljepše izgledaju nego prošlih sezona. Mučenje da oko Kembe naprave neku ozbiljnu ekipu je konačno stalo, jer ako mislite da oko Marvina ili Batuma može nešto ozbiljno da se pravi, onda ste u dubokom negiranju. Sad su tu neki novi momci, rebuilding je u toku – PJ Washington je odmah uskočio u prvu petorku i izgleda bolje nego Marvin u prethodnih nekoliko sezona, Graham se pretvara u ozbiljnog beka, dosta je brz, a i pregled poprilično dobar (u vrhu je lige po asistencijama), Rozier pokazuje potencijal kada je prvi igrač ekipe. Svakako, nemaju frančiznog igrača, čisto sumnjam da iko od trenutnih može izrasti u tako nešto, ali imaju brdo korisnih i role playera koji mogu biti odlični šrafovi, čak i u šampionskoj ekipi. Svakako, ima još vremena, ali samo pomislite što bi Bucksi dali za jednog Roziera ili Grahama.
No home no job no peace no rest
Nije cool peviše pričati o Knicksima negativnom kontekstu, ali teško to mogu da preskočim. Bez fokusiranja na utakmicu protiv Sixersa, ovaj roster je sklopljen nešto slično poput Mornara iz Bara – prvo se gleda talenat, i to ne trenutni, nego se fantazira da će svaki novi igrač pružiti ono što je bio na svom vrhuncu, a potpuno se zanemaruje kompatibilnost sa ostatkom rostera. Mislim, kako se može objasniti da na rosteru imaš jednog Mitchella Robinsona, koji je u drugoj polovini prošle sezone pokazao da već može biti light verzija Gobert (a pritom mu je tek 21 godina) i onda nakrcaš roster sa Portisom, Randleom, Morrisom i Gibsonom (dvogodišnji ugovori osim Morrisovog)? Simbolično, na platnom spisku je i Noah.
Uspio sam čak i da uhvatim malo Lakersa protiv Wizardsa. Lebron je krenuo vrlo loše, nekoliko izgubljenih lopti, Wizardsi su odmah bili na +10, ali lakoća kojom su Lakersi u samo nekoliko minuta okrenuli utakmicu i ne samo izjednačili, već i poveli sa 10, je bila fascinantna. Lebron u tranziciji izgleda nezaustavljiv, vrlo je kompatibilan sa Davisom koji pravi probleme protivnicima na oba kraja parketa. Međutim, ostatak rostera je posebna tema za raspravu, koja nam nije pobjegla ni par noći kasnije kada je Airball.me u širem sastavu bio na okupu, uz tradicionalno uručivanje dresa pobjedniku fantasy lige.
Vjerovatno zbog termina utakmica na Istoku, poslednjih 10ak dana sam malo više gledao Pistonse, pa usput nadovezivanje na uvodni pasus. Jeste Blake izašao iz povrede, ali ovakva selekcija šuta je stvarno kriminalna. Apsolutno kriminalna. Jasno je da će biti noći kada će mu krenuti trica i kad će ubaciti 6 od 7, ali će se to svoditi na nivo statističke greške. Nakon toga je bilo nekoliko utakmica sa jednocifrenim poenterskim učinkom i vrlo lošim procentima. Najbolje je da citiram prijatelja iz fantasy chat grupe, da ne dodajem ništa:
Znate ono kad u neku familiju cekaju 40 godina da se rodi muško, pa kad se rodi oni ga srećni dočekaju, paze, podižu, a na kraju kuronjica izraste u problem i samo glavobolju zadaje. E takav je Blake Griffin za mene i moju ekipu…
Za kraj, još malo hejta, pa ćemo drugom prilikom na vedrije teme. Urednici ovog bloga nerijetko igraju paralelno više liga, a gle čuda, gospodin Myles Turner je završio u bar jednoj ekipi svakog od njih. Očekivao se neki iskorak ove sezone, blokade su uvijek tu, procenti bi trebalo, dodato je malo rangea… Kad ono, međutim, Turnera zanima agresivnost, koliko Westbrooka smislen sistem. Otromio je, ispaljuje duge dvojke i trojke, a većinu napada čeka povratni pas kao da je Redick, a ne 215 centimetara pokretni i krakati centar. Njegova neagresivnost je fascinantna, na 11 utakmica je samo 2 puta uzeo preko 10 šuteva. Dovoljno je reći da smo upalili League Pass i samo njega gledali cijelu utakmicu protiv Celticsa. Pomiješana osjećanja su bila. smijeh, tuga, nevjerica…
